Mega Leks je tim sa nekoliko prijavljenih za draft

Rade Zagorac: pobeda nad Partizanom zamajac za celu sezonu

Iz trećeg finala Kupa Radivoja Koraća, tim Mega Leksa konačno je izašao sa trofejom. Nakon što im je već dve “Žućkove levice” preotela Zvezda, momci Dejana Milojevića, ovoga puta pobedili su Partizan i popeli se na pobedničko postolje. Pobeda je Mega Leksu donela prvi trofej i stavila ga na listu jednog od četiri tima koji su osvajali nacionalni kup (pored Zvezde, Partizana i FMP-a). Pred oko pet hiljada gledalaca u niškom “Čairu”, trofej je uručen kapitenu ove ekipe, dvadesetjednogodišnjem beku, Radetu Zagorcu.
Zagorac podseća da su sva tri Megina finala su bila kao preslikana, iako ekipa ovoga puta nije bila ista kao prošle godine. Opet je cela utakmica bila neizvesna i do same završnice se nije znao pobednik. Dva poraza u finalima kupa bili su dovoljno jak motiv da Mega ove godine pobedi.
Ovaj uspeh je veoma važna stvar za Mega Leks, pogotovo na psihološkom planu, jer pobeda u konkurenciji Zvezde i Partizana predstavlja jedan snažan zamajac za nastavak sezone.
Svaka pobeda Mege nad Zvezdom ili Partizanom ima posebnu draž, a savladati ih u finalu kupa pred punom halom njihovih navijača je zaista veliki uspeh. Ekipa Mege je trijumf u kupu Srbije proslavila kako dolikuje, ali bez ”prekoračenja” vremena, jer stižu nove obaveze u ABA ligi.
Igrači su posle osvajanja kupa skandirali Milojeviću da je vreme za trofej u regionalnom takmičenju, dopustivši sebi i malo euforije zbog osvojenog trofeja. Kapiten kaže da se svakom takmičenju pristupa na isti način nevezano za imena protivnika. Ekipa se drži svoje košarkaške filozofije i u svakoj utakmici ide na pobedu.
Zagorac se osvrnuo i na najvećeg favorita za trofej u ABA ligi, Crvenu Zvezdu, rekavši da je to trenutno ubedljivo najbolja ekipa u regionu i da je teško predvideti da li će Mega uskoro moći da joj parira.
O Dejanu Milojeviću ovaj mladi košarkaš ima veoma visoko mišljenje, potvrdivši da su priče da je strog istinite, ali da kada se sve uradi po njegovim zahtevima, nalazi vremena i za druženje i šalu.
Rade Zagorac je prošle sezone pauzirao tri i po meseca zbog povrede koja ga je zadesila baš u važnom periodu za klub. Neigranje košarke toliko vremena je ostavilo određeni trag, ali se stvari polako vraćaju na svoje mesto, pogotovo što se tiče osećaja za igru.
Nije tajna da Megin kapiten želi da igra u Majamiju ili Njujorku otako je počeo da trenira košarku.Jasno mu je da je još rano da o tome razmišlja ozbiljno, ali će možda na kraju ove sezone iskrsnuti neki novi momenti koji bi njegov san mogli da učine malo bližim stvarnosti. Njegov bivši saigrač Nikola Jokić, sa kojim se često čuje, preskočio je kaljenje u Evroligi i direktno otišao u Denver, ali Zagorac još nije siguran da li je to i za njega pravi put.
Rade Zagorac je pre nekoliko godina bio pored Mihajla Andrića, Luke Anđušića i Miloša Jankovića deo juniorske reprezentacije Srbije u basketu. Tada se u zemlju vratio sa zlatom koje je osvojio u igri tri na tri, ali je basket trenutno za ovog košarkaša na ”čekanju”, što zbog silnih obaveza, što zbog rizika od povreda. U svakom slučaju, basket ispred zgrade će morati malo da pričeka.