Đoković

Ako iko ume protiv pritiska, ume Novak!

Više nego ijedan od ko zna koliko prethodnih, predstojeći US Open je mnogo pre početka mečeva u Flešing Medou, postao veoma napeta misaona igra. Učesnici te igre nisu samo teniseri koje očekuje dve nedelje napora na poslednjem Gren Slemu u sezoni, nego i mnogobrojni stručnjaci, analitičari, prognozeri, ljubitelji tenisa, pa i dokoni posetioci društvenih mreža i internet sajtova, koji bi takođe da se priključe iznošenjem svojih, vrlo često veoma egzotičnih stavova.
No, šta je zapravo razlog tome što turnir u Njujorku odvaja od ranijih, a da nije pomični krov vredan 150 miliona dolara, koji će od ove godine natkriljavati teren na Artur Eš stadionu? Šta se to zapravo dogodilo u teniskom svetu, pa se baš ovaj US Open očekuje sa nekim posebnim nestrpljenjem?
Naravno, ne mora se savetovati sa hobotnicom Polom da bi se uvidelo da je najveći generator posebnog naboja u atmosferi oko US Opena situacija sa Novakom Đokovićem. I jeste logično da je najbolji svetski teniser tema broj jedan, čak i kada u Njujorku neće biti Rodžera Federera po prvi put posle 1998. godine, čak i kada zdravstveno stanje Rafaela Nadala i dalje nije sasvim jasno i kada Endi Marej igra možda i najbolji tenis u karijeri.
Međutim, kao da u velikom delu napisa u štampi i medijima, komentarima i izjavama, provejava neka poluskrivena nada da Novak Đoković neće biti u stanju da odbrani titulu. Ne može se ignorisati da povod postoji, pogotovo ako ga neko uporno traži, ali ovaj US Open neće biti nikakav izuzetak za Đokovića koji je navikao na pritisak veći od uobičajenog još od samih početaka svoje karijere, i koji se toliko puta uspešno izborio, ne samo sa protivnicima preko puta mreže, već i sa mnogi različitim nepovoljnim okolnostima. Uostalom, možemo li zamisliti kako bi neki drugi članovi Velike četvorke podnosili teret igranja ne samo protiv rivala, već i protiv publike?
Novak Đoković je jednom prilikom na pitanje kako se motiviše da uspeva da izađe na kraj sa pritiskom na turnirima, s obzirom da je najbolji upravo u trenucima kada je najteže, rekao da to spada u rizik koji dolazi sa bavljenjem poslom kakav je tenis.
Ne postoji nikakva dilema da će u Njujorku pritisak biti možda i najveći sa kojim se Đoković suočio do sada, jer već dugo vremena dokazuje da je najbolji, što je dovelo do porasta broja mrava ”pundravaca” kod onih koji bi želeli promenu na tom planu.
Đoković je ove godine kompletirao Gren Slem karijere i dostigao vrhunac svoje teniske zrelosti, pokazavši apsolutnu superiornost nad svojim protivnicima kako na igračkom, tako i na mentalnom planu. Međutim, baš kada se očekivalo još više, došlo je do neočekivanog obrta situacije na Vimbldonu i Olimpijskim igrama. Novak je doduše u mđuvremenu osvojio svoj 30. Masters na turniru u Torontu, ali je njegov poraz od Del Potra u prvom meču u Riju, šokirao celu sportsku planetu, a i njega samog u tom momentu prilično uzdrmao.
Nešto ranije, tokom Vimbldona, Đoković je spomenuo da ima problem sa člankom leve šake, ali su okolnosti vezane za tu povredu ostale nekako nedorečene, tako da je ostalo dosta prostora za nagađanje šta se zapravo događa. Mnogi se pitaju da li je i to dovoljno da se zaključi da će učinak najboljeg svetskog tenisera u Njujorku najviše zavisiti od njegovog zdravstvenog stanja. Zanimljivo je da se negde u procesu nagađanja, ono nekako transformiše u priželjkivanje, naravno ne u nekom zlobnom smislu, već više kao ”vetar u leđa” nekim drugim teniserima koji su prečesto gubili baš od Đokovića i ostali uskraćeni za velike trofeje.
Konkurencija je velika i bez velikog Rodžera, koji bez ikakvig ustezanja rekao da je uprkos svemu, Đokovića i dalje najveći favorit za osvajanje US Opena. A što se pritiska tiče, već mnogo puta je viđeno kako se Novak na kraju dana osmehuje sa podignutim trofejem.