Američki izbori

Američki izbori: Nikad neizvesnije, pobeda u Ohaju ključna

Večeras počinju predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim državama, a oni će biti mnogo zanimljiviji od onih 2012. godine.

Tada je Barak Obama odneo laganu pobedu nad Mitom Romnijem sa 332 elektorska glasa u poređenju sa samo 206 Romnijevijh. Ipak zbog specifičnog izbornog sistema Obama je imao veliku prednost iako je uzeo samo 53 odsto glasova.

On je tako postao sedmi demokrata od pedesetih godina koji je postao predsednik dok republikanci za sada imaju devet pobead. Posle republikanske dominacije koja je trajala od sredine šezdesetih do devedesetih u poslednje dve i po decenije demokrate češće dobijaju izbore.

Sada se šanse procenjuju na skoro jednake, iako je Tramp od starta kampanje posmatran kao autsajder. Njemu nije davana ni šansa da osvoji republikanske izbore, ali je uspeo da se probije i pobedi sve favorizovane kandidate, od Džeba Buša (brata Džordža Buša mlađeg) preko Marka Rubija i ostalih kandidata. Sada stoji mnogo bolje nego Romni pre četiri godine jer se šanse procenjuju na 44 odsto za Trampa i samo dva odsto više za Hilari Klinton. Meridian naravno i ovaj događaj ima u ponudi za klađenje, a kvota na Trampa je konstantno padala.

218.959.000 glasača će imati pravo glasa, a na prošlim izborima je glasalo 57 odsto. Sada se očekuje veći odziv, a za pobedu će biti dovoljno 270 elektorskih glasova.

Šta su elektorski glasovi?

Izbori u Americi se održavaju po sistemu elektora. Sve države imaju određen broj elektorskih glasova i u svima pobednik odnosi sve elektorske glasove države, osim u Mejnu i Nebraski. Za pobedu je dovoljno 270 elektora, a najnovije prognoze govore da Hilari ima 170, a Tramp 155 sigurnih elektora.

Koje su države ključne?

Dalje prognoze govore o tome da će žena Bila Klintona osvojiti 274 glasa, a Tramp samo osam manje. Ipak u ovoj neizvesnoj trci nekoliko država će biti ključno, a to je pre svega Ohajo. Od 1964. godine svi kandidati koji su pobedili u Ohaju su osvajali izbore, a sada se tu lome koplja jer Demokrate imaju blagu prednost sa 50,7 odsto glasova.

Takođe je Florida jako bitna gde Demokrate imaju još manju prednost – za HIlari će glasati 50,1 odsto građana Floride po sadašnjim proračunima. Ohajo ima 18, a Florida čak 29 elektora i izbori bi verovatno bili rešeni za onoga ko osvoji ove dve države.

Hilari Klinton je iz Virdžinije a veliki udar na nju bi bio da izgubi izbore u matičnoj državi. Nije daleko od toga jer tu drži jedva 51 odsto glasova.

Trampu je osim Floride i Ohaja potrebna Pensilvanija sa 20 elektora, ali tu ima velike šanse zbog tradicionalno konzervativne sredine. U slučaju da odnese pobedu na ovim poljima imao bi 273 elektorska glasa.

Klintonovoj su bitne i neke manje države ali je teško poverovati da će izgubiti u kosmopolitskom Nju Hempširu. Ajova je već druga priča, tu Tramp ima šanse da iznenadi, dok Klintonova može republikancima da “otme” Severnu Karolinu.

Hilari u škripcu zbog mejlova, Tramp zbog manjina

FBI je opet otvorio istragu oko poverljivih mejlova koje je Hilari Klinton slala sa svoje adrese i koji su presretani. To je donelo dodatni pad njene popularnosti i novu šansu za Trampa. Tramp celu kampanju ide na kartu toga da je njegova protivkandidatkinja odavno deo sistema, da je imala afere i da ništa od onoga za šta se zalaže u kampanji nije uspela da popravi otkako je na visokim pozicijama u državi.

Tramp je dobio mnogo glasova i na priči o podizanju velikog zida i striktnijoj politici prema manjinama, ali na njegovu žalost to je tek peta najbitnija tema glasačima posle ekonomije, spoljne politike, terorizma…

Svojom retorikom je dobio podršku većeg broja belih glasača ali kod manjina nema šanse. On ima samo tri odsto podršle kod crnih glasača i 20 odsto u hispano populaciji. Doduše ni HIlari se nije proslavila sa Hispano glasačima, samo 58 odsto njih će glasati za bivšu prvu damu.

Paradoks je to što zapravo glasači ne vole ni jednu od dve opcije, pa se tako ovi izbori ocenjuju kao trka u tome ko je manje omražen. Trećina glasača veruje Trampu i Klintonovoj, a 57 odsto ne deli mišljenja sa bivšom prvom damom. Taj procenat je još veći kod Trampa, preko 60 odsto glasača ne pridaje značaj istim vrednostima kao kandidat republikanaca.