Balkanska legija stranaca u kazahstanskom fudbalu

Gotovo je nemoguće zamisliti bilo koji klub u Kazahstanu bez fudbalera sa Balkana. Jedna od najbrže rastućih liga u Evropi bazirana je na igračima sa ovih prostora prvenstveno zbog toga što domaći fudbaleri u Kazahstanu još uvek nisu bolji od stranaca. Čak i ekipe iz sredine tabele, koje ne ulažu para koliko Kairat i Astana, sebi mogu da priušte igrače najvećih balkanskih klubova.

Danas srpsku koloniju u Kazahstanu čini 16 fudbalera. Na prvi pogled se izdvajaju bivši fudbaleri Crvene zvezde. Pored golmana Saše Stamenkovića tu su nekadašnji omladinci Miloš Stamenković, Stanojević i Marković ali i čak trojica napadača. Već je strah i trepet za mreže u Kazahstanu Đorđe Despotović a od skoro su mu se pridružili Vujaklija i Sikimić. Vojvodina ima tri predstavnika i to u tri različite linije tima. Novosadske crveno-bele predstavljaju Mario Maslać, Novica Maksimović i Milan Bojović, koji je tokom karijere nosio i dres Partizana.

Ostali srpski igrači su Slobodan Simović (Spartak Subotica, Dinamo Minsk, Slovan), Predrag Govedarica koji je godinama jedan od najboljih stranaca u ligi, Jovan Đokić, bivši igrač Javora, Stefan Živković iz Čukaričkog, rođeni Leskovčanin Milan Stojanović i Aleksandar Simčević koji je nosio dres OFK Beograda, Hajduka iz Kule, Jagodine…

Bosnu i Hercegovinu predstavljaju dva igrača, Mario Aničić i Srđan Grahovac i obojica su reprezentativci svoje zemlje. Oni zajedno nastupaju za ekipu Astane koja je šampion Kazahstana. Svoje predstavnike ima i Crna Gora. Listu predvodi Nemanja Mijušković, povremeni reprezentativac, a društvo mu prave Jovan Nikolić i Marko Obradović. Obradovićev klupski drug u Aktobeu je Dušan Savić, momak rođen u Nišu koji je devet puta bio reprezentativac Makedonije.

I prethodne sezone (2016, jer Kazahstanci igraju po sistemu proleće-jesen) je situacija bila slična. Čast Crne Gore je branio Filip Kasalica koji se u međuvremenu vratio u srpski fudbal a Nikola Vasiljević, Saša Kolunija i Semir Kerla su bili predstavnici Bosne i Hercegovine.

Ponovo su najbrojniji bili Srbi. U Aktobeu je bio Vuk Mitošević, bivši igrač Vojvodine i Jagodine, Marko Đalović je upisao 28 mečeva za Žetusu, sadašnji igrač podgoričke Budućnosti Risto Ristović je pravio društvo saši Stamenkoviću a dres Ordabasija je nosio Branislav Trajković kog je kasnije nasledio Zoran Rendulić. Dres Akžajika su nosili golman Srđan Ostojić, defanzivac Danilo Nikolić i napadač Miroslav Lečić kojem se predviđala velika karijera kada je pre više od deset godina ulazio u prvi tim Crvene zvezde. Naravno, posebno treba istaći Nemanju Maksimovića, momka koji je bio nosilac igre u mlađim kategorijama srpske reprezentacije a koji je nakon Astane, koja mu je bila odskočna daska, napravio transfer u Valensiju.

Možemo se usaglasiti da više nije potrebno čuditi se i nipodaštavati fudbal u Kazahstanu. Danas je on na istom ili čak i višem nivou nego u većini zemalja bivše Jugoslavije što pokazuje i broj fudbalera koji su odlučili da se otisnu na egzotično putovanje i za život zarade na gostovanjima u Pavlodaru, Uraltsku ili Karagandiju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *