Beograd domaćin 32. Evropskog prvenstva u vaterpolu

Od danas i u naredne dve sedmice glavni grad Srbije Beograd će biti domaćin 32. Evropskog prvenstva u vaterpolu. Nakon razočaravajućeg sedmog mesta na Svetskom prvenstvu 2013. godine u Barseloni, muška vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je sve moguće trofeje u prethodne dve godine. Pred domaćim navijačima u očekuje se punoj Beogradskoj areni, Srbija ima za cilj da osvoji treću uzastopnu evropsku titulu – nakon Ajndhovena 2012. i Budimpešte 2014. godine. Prethodna generacija naše reprezentacije je ostvarila isti uspeh, ali pod zastavama tri različite države – 2001. kao SR Jugoslavija, 2003. kao Srbija i Crna Gora i 2006. godine kao Srbija.

Evropsko prvenstvo će otvoriti meč velikih rivala u vaterpolu, što će biti ujedno i revanš utakmice za zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Kazanju pre samo pet meseci. Domaćin Srbija će se suočiti sa svojim najvećim rivalom Hrvatskom u prvom meču grupe B. Nije mogao biti bolji uvod u Evropsko prvenstvo od sudara aktuelnog svetskog šampiona i vladajućeg olimpijskog šampiona. Preostala dva učesnika ove grupe su Francuska i Malta, a malteška reprezentacija se prvi put pojavljuje na jednom velikom takmičenju nakon Olimpijskih igara 1936. godine. Trideset i drugo Evropsko prvenstvo u vaterpolu će biti prvo sa proširenim formatom sa 12 na 16 učesnika.

Grupu A čine Crna Gora, evropski šampion iz 2008, Španija, Holandija i Slovačka. Vaterpolo je među najpopularnijim sportovima u Crnoj Gori, koja broji samo oko 700.000 stanovnika, ali, od kada je zvanično stekla nezavisnost, imala je dosta uspeha na međunarodnim takmičenjima u ovom sportu. Na poslednjem Evropskom prvenstvu u Budimpešti Crna Gora je zauzela četvrto mesto. Iznenađujuće, ova grupa ima još jednog evropskog šampiona, a to je Holandija, koja je osvojila zlatnu medalju još davne 1950. godine na šampionatu u Beču. Zanimljivo je da Španija, koja je uvek bila u samom vrhu evropskog vaterpola, nikad nije osvojila zlatnu medalju, a najbolji uspeh je ostvarila u Atini 1991. godine, kada je poražena u finalu.

Najveći favorit u grupi C je Italija, osvajač srebrne medalje 2012. na Olimpijskim igrama i četvrtog mesta na Svetskom prvenstvu u Kazanju prošlog leta. “Squadra Azzurra” je osvojila tri evropske krune ali poslednja je izborena još pre više od 20 godina u Austriji 1995. godine. Druga dva zlata su osvojili na Evropskom prvenstvu 1993. godine u Engleskoj, i na prvom šampionatu nakon Drugog svetskog rata 1947. godine u Monaku. Njihov protivnik u grupi C, Nemačka takođe može da se pohvali kontinentalnim titulama – Nemci su osvojili trofeje u Splitu 1981. i u Bonu 1989. godine. Rumunija i Gruzija, koje su u poslednjim godinama postale redovni učesnici na najvećim takmičenjima su preostala dva tima u ovoj grupi.

Rekorder sa 12 titula evropskog šampiona, Mađarska, igraće u grupi D, zajedno sa Grčkom, selekcijom koja je osvojila bronzu na Svetskom prvenstvu 2015. godine, ali je i dalje bez osvojene medalje na Evropskim prvenstvima. Ostala dva tima u grupi D će biti Turska i Rusija, koja ima pet evropskih titula, ali sve one datiraju iz bivšeg Sovjetskog Saveza a poslednja zlatna medalja za „Zbornaju“ je osvojena u Strazburu 1987. godine.

Ovo Prvenstvo će biti pravi presedan, budući da se igra zimi, i u najvećem objektu do sada –  u Beogradskoj areni koja će za ovu priliku moći da primi oko 11.000 navijača. Ovaj spektakl će biti nešto sasvim novo čak i za veterane na velikim turnirima. Pored borbe za evropsku titulu, reprezentacije će se boriti i za jedno mesto koje direktno vodi na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru ovog leta, gde su se reprezentacije Srbije, Hrvatske i Grčke već kvalifikovale rezultatom na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu.

Govoreći o favoritima, jasno je da je najveći reprezentacija Srbije, koja pored toga što je domaćin, dominira vaterpolom prethodnih godina, ali ne treba otpisivati ni Mađarsku i Hrvatsku, dva tima sa konstantnom formom i odličnim rezultatima na velikim takmičenjima u prethodnih desetak godina. Dosta se očekuje od talentovanih i mladih selekcija Grčke i Italije, dok Crna Gora i Španija uvek predstavljaju ozbiljnu prepreku za svakog protivnika.

Zanimljiva činjenica je da će, zbog toga što se Evropsko prvenstvo održava u proširenom formatu od 16 reprezentacija, u Beogradu igrati svih osam prethodnih šampiona Starog kontinenta – Mađarska, Srbija, Rusija, Italija, Nemačka, Hrvatska, Crna Gora i Holandija.

Prvenstvo počinje danas, a završava se finalnim mečom 23. januara u Beogradskoj areni.