Futsal reprezentacija Srbije: „Zašto baš ja?“

U susretu kvalifikacionom meču protiv Portugala, imali smo intervju sa delom ekipe Lampone – Meridian. Deo ove ekipe su članovi reprezentacije Srbije u Futsalu, ali i ostatak ekipe je konstantno bio uključen u sva dešavanja oko Evrposkog prvenstva. Putem Viber Public Chata, zahvaljujući njima, uvek smo dobijali prve informacije i ekskluzivne intervjue. Tako je i ovaj put.
Ove godine ste definitivno postigli najveći uspeh kao reprezentacija Srbije u Futsalu. Pored plasmana, po čemu ćete još pamtiti ovogodišnji Euro Futsal?
Antonić: Svakako najviše po tome što je ostvaren najveći plasman reprezentacije na jednom ovakvom takmičenju. Posebno po tome što je prvi put Euro organizovan u Beogradu. Niko od nas nije ni očekivao da će doživeti u karijeri da će se organizovati jedno Evropsko prvenstvo u Srbiji, a pogotovo nismo očekivali da će to biti na ovako visokom nivou, gde će biti u Areni po deset hiljada ljudi i potpuno medijski ispraćeno.
Obzirom da je reprezentacija Srbije zaozela veliki medijski prostor u toku Evropskog prvenstva, sem lične satisfakcije zbog ostvarenog uspeha, da li možda ima nekih naznaka o transferima ili daljem razvoju karijere?
Antonić: Mi smo zapravo ovo prvenstvo igrali prevashodno zbog neke naše afirmacije i iz ljubavi prema futsalu i prema reprezentaciji kojoj pripadamo. Niko se tu na futsalu od nas neće obogatiti, jedino to što neko od nas možda nađe neki klub u inostranstvu, jer je posle ovog plasmana svima porasla cena tako da će napraviti mnogo bolji ugovor. Futsal se u sve više zemalja širi i počinje da se lepo plaća i sigurno je da će sve više momaka naći aganžman preko. Mada, većina tih momaka koji su igrali na Evropskom, već i igra preko, a to je pre par godina bilo nezamislivo.

Kako mislite će se dalje razvijati budućnost futsala u Srbiji nakon ovog Evropskog prvenstva?
Antonić: Ja bih voleo da se to razvija u pozitivnom smeru, jer nam je sam futsal u Srbiji na jako niskim granama. Imamo par klubova koji su organizovani na profesionalnom nivou, to je Ekonomac iz Kragujevca i Deus za koji mi profesionalno igramo. Sad posle Evropskog, ja se nadam da ima ljudi, sponzora, koji će da se uključe u sve to kao što ste na primer vi – Meridian. Stvarno treba više ljudi da se napravi jedna ozbiljna futsal liga Srbije.
Bosić: Ranije kad kažeš da se baviš futsalom u Srbiji, niko i ne zna šta je to dok ne kažeš da je u pitanju mali fudbal, i onda krenu da se interesuju da li postoji neka liga. Totalno su ljudi bili neupućeni. Međutim, nakon ovog Evropskog prvenstva, podigla se popularnost futsala.
U kojim zemljama, sem Rusije, je futsal razvijeniji sport?
Antonić: Španija, još više nego Rusija. I medijski gledano i organizaciono i igrački. U svetu, Brazil, kod njih na meč dođe preko 70 000 navijača. Kod njih je fudbal, odbojka pa futsal. Najbolji igrač na svetu, Rikardinjo, je igrao u Španiji, najbolja futsal liga je španska.
Da li je po vama, Rikardinjo bolji igrač od Falkaa?
Antonić: Jeste. Zato što je Falkao više potez igrač. On je čovek koji je u Brazilu bog, on sve radi za publiku. Na taj način i osvaja publiku i stvarno je majstor u tome, ali sad reći da je timski igrač, po meni zaista nije.
Bosić: Od prilike su isti tip igrača, samo što je Falkao stariji. Bio je 4-5 puta najbolji igrač na svetu dok je Rikardinjo bio dvaput. To je sve stvar ukusa.
Sećamo se kada je cela Arena aplaudirala Rikardinju za onaj neverovatan gol. Da li je to bilo zaista tako brzo?
Antonić: To što vidiš, na terenu izgleda pet puta brže. Neverovatno je to što je uradio. Ni Pršić nije mogao da poveruje šta se desilo. Sreo ga je nakon toga u hotelu i pitao ”Why me!?“, slatko smo se smejali tome.
Malinić: Čizmar je dobar sa Ronaldom, kapitenom reprezentacije Portugala, i sretali su se stalno sa Rikardinjom. Upoznao sam ga i ja na tribini, slikali se i sreo sam ga posle tog neverovatnog meča protiv Srbije kada su i izgubili. Zamolio sam ga za dres za sina, rekao je da ga sačekam koji minut. Nisam verovao da ću dobiti dres, ipak je on zvezda futsala. Međutim, eto njega sa potpisanim dresom.
Antonić: Postoji anegdota o Rikardinju kada je bio klinac. Igrao je veliki fudbal i gledao neke igrače. Tražio je autogram od jednog i igrač ga je odbio. Nije hteo da imenuje koji igrač je bio u pitanju kako ga ne bi kompromitovao. Bukvalno je plačući otišao i tada je rekao sam sebi da ukoliko ikada bude postigao veliki uspeh, nikada nikog neće odbiti za autogram, sliku.
Malinić: Bukvalno ga posle te utakmice, unose u hotel koliko ga noge bole zbog meča i on staje sa nama da se slika i donosi dres. Eto takav je Rikardinjo. Pravi šmeker.
Predstoji nam kvalifikacioni meč protiv Portugala. Kada kreću pripreme, kakva je atmosfera, kakva su očekivanja?
Antonić: Osam dana ranije se skupljamo i krećemo sa pripremama. 22. marta je meč. Očekivanja su posle ovoga svakako velika, ali treba imati na umu da oni jako puno ulažu u ovaj sport, da su opasni rivali i dosta jaki. Biće teško, prevashodno zato što su dve utakmice, jedna ovde, druga u Portugalu. Znači ovde moramo napraviti dobar rezultat kako bi uspeli nešto. Ako ovde ne napravimo dobar rezultat, teško da ćemo onda tek tamo uspeti da nešto ispravimo. Idealno bi bilo da dobijemo dva razlike.