Laslo Šuranji

Laslo Šuranji: Odnos naše države prema sportu je za svaku pohvalu

 

Srpski paraolimpijski tim koji je činilo 16 sportista vratio se iz Rija sa devet medalja, premašivši tako uspeh sa Igara u Londonu odakle su doneli pet odličja.

Jedan od srpskih šampiona, koji je osvojio čak dva trofeja jeste Laslo Šuranji koji je došao do zlata u disciplini 50 metara MK puškom trostav i bronze u kategoriji malokalibarska puška 50 metara ležećim stavom u klasi SH1.

Šuranji se, kako su pisali beogradski mediji i ranije bavio streljaštvom ali je zbog izjave nekadašnjeg trenera da nije za taj sport odustao, da bi se zatim ponovo u ruke uzeo pušku i krenuo da osvaja odličja. U razgovoru za našu listu, Šuranji nije želeo da komentariše kako se ponovo vratio streljaštvu, ali je sumirao utiske sa minulog veoma plodnog putovanja u Brazil.

Paraolimpijada je završena, stišale su se strasti…kako ocenjujete svoj nastup na Igrama?

Veoma sam zadovoljan i srećan, zbog celokupnog stručnog tima, i streljačkog sporta i posebno selektora reprezentacije koji odavno ima  poverenje u mene i iščekuje ovu medalju.

Već prvog dana učešća imali ste priliku da upucate medalju u disciplini 10 metara vazdušnom puškom. Nije vam se dalo i sa prvog mesta došli ste na peto. Žalite li što niste i u toj disciplini doneli odličje ? Da li vas je taj peh imalo demotivisao?

Naravno da mi je žao, ali takav je sport, naročito straljački, te nisam dozvolio da me to demotiviše… Takve stvari se dešavaju, i imao sam još tri discipline da popravim situaciju i dao sam sve od sebe.

Usledilo je prvo streljaško zlato za Srbiju posle 20 godina i novi paraolimpijski rekord. Kakav je bio osećaj posle tog nastupa ?

Bilo je pravo olakšanje, i pao mi je veliki kamen sa srca, uz sreću koju sam tada osetio.

Na red je došla i bronza. Izjavili ste da nije bilo nikakvih očekivanja, jer to nije vaša disciplina. Koliko ste zadovoljni tim rezultatom?

Super zadovoljan, došla, kao šlag na tortu..

Po povratku u Srbiju, za paraolmpijce je pripremljen i doček. Da li ste očekivali to, budući da su prethodnih godina vaše medalje i uspesi nekako ostajali u senci i da je bilo dosta manje interesovanja ljudi za Paraolimpijske igre?

Nisam očekivao ništa, ali u redu je bilo, svesni smo da nikada nećemo biti popularni poput vaterpolista, košarkaša itd..

Devet medalja za Srbiju je konačna suma putovanja našeg tima u Rio. U kojoj meri su vaši uspesi podsticaj i drugim sportistima sa invaliditetom da se okrenu sportu, ali i podsticaj za razvoj našeg paraolimpizma uopšte?

Možda bude podsticaj za prve korake prema nekom sportu, ali ništa od toga ako ne budemo imali dovoljno klubova i stručnjaka.. Onda će ostati sve na nivou rekreacije.. protiv čega naravno nemam ništa protiv.

U Vašem rodnom gradu takođe ste dočekani sa oduševljenjem. Lokalne vlasti su obećale i izgradnju parka posvećenog vama. Šta mislite o toj ideji?

Svaki plan uređenja neke neiskorišćene opštinske površine podržavam i to je svakako za pohvalu… Kakvo će ime dobiti je manje bitno.

Koliko ste zadovoljni uslovima koje imate za svoje treninge i uopšte, odnosom države prema paraolimpijcima?

Zadovoljan. Poznavajući situaciju okolnih država a i šire, odnos naše države prema nama sportistima je za svaku pohvalu. Ja lično, imam sada već sve uslove za kvalitetno bavljenje vrhunskim sportom što se vidi i po rezultatima.