Marej: najzad kralj!

Do kraja 2016. godine je ostalo nešto više od meseca dana, ali će Endi Marej u njima uživati kao najbolji teniser na svetu. Zasluženo. Kako je drugačije i moglo da bude posle pobede nad dotadašnjim (bez par nedelja) prvim reketom sveta, Novakom Đokovićem.
Uostalom, priznanje je Britancu na veoma jednostavan, ali i suštinski način uputio i sam Novak rekavši da je Marej u ovom trenutku jednostavno bolji od svih ostalih. Ta kratka izjava dvanaestostrukog Gren Slem šampiona možda i nije bila potrebna u smislu da konstatuje činjenično stanje, ali dovoljno govori o tome kako sportisti posmatraju stvari, što, kada se odbace sve teorije zavere i subjektivni izlivi želja nekih teniskih komentatora (čitaj Matsa Vilandera) i jeste najpreciznije merilo sportskih dostignuća.
Jer, ko je bolje nego Đoković mogao da razume sve napore koje je tokom godina ulagao Marej da bi se na kraju našao tu gde jeste.
Možemo li da zamislimo svu težinu 77 godina duge Vimbldonske kletve koju je izneo na svojim plećima, pre nego što ju je 2013. godine poslao u zaborav, pobedivši na najpoznatijem teniskom centralnom terenu na svetu?
Možemo li da zamislimo svu težinu psihološkog pritiska sa kojom se Marej nosio pred svaki Gren Slem meč zbog očekivanja svih Britanaca? I koliko je puta morao da zaboravi prethodni neuspeh šre nego što je tek u 25. godini, pobedivši na US Openu, ispunio i njihova očekivanja, a svoje najveće želje?
Koliko je puta poželeo da je samo malo mlađi ili stariji samo zato da ne mora pred svakim ciljem da shvati da su Federer, Nadal ili Đoković tu stigli pre njega?

Marej
Da li je on ove sezone toliko poboljšao svoj tenis, ili je samo iskoristio pad kvaliteta u igri drugih, to je najmanje važno. Da nije bio stabilan, istrajan i pre svega, nepopustljiv u prevazilaženju svih teških situacija, Marej svakako ne bi mogao da iskoristi priliku koja mu se ukazala.
U stvari, dužni smo da budemo precizniji – ne bi iskoristio priliku koju je na kraju krajeva, sam sebi i stvorio. Niko nije umesto njega osvojio devet titula ove godine. Niko nije umesto njega došao u Rio i otišao sa olimpijskim zlatom. Niko umesto njega nije sezonu završio sa 24 uzastopne pobede.
Jer, da bi postao kralj, moraš kralja i da oboriš. Kada to učiniš i sa 29 godina najzad postaneš najbolji na planeti u onome čime se baviš, jasno je da iza toga stoji čitav jedan planinski masiv rada i odricanja.
Sledeća godina će verovatno biti teža za Britanca od ove koja polako prolazi, sudeći po poznatoj poslovici da je na vrhu teže ostati nego se na njega popeti, ali ako je Novakov tenis u Londonu ukazao da je srpski teniser na putu povratka u najbolju formu, onda nas sigurno čekaju velika uzbuđenja i gigantska bitka za teniski tron.