Crvena zvezda Olimpijakos

„Prokletstvo“ nepobedivog Olimpijakosa

 

„Pobedićemo Olimpijakos, samo je pitanje kad“, rekao je u susret meču sa crveno- belim timom iz Pireja, poslovično odmereni Dejan Radonjić.

Da to „ne znam kad“ zapravo znači „ne ovog puta“, i da će željno očekivana pobeda opet izostati, postalo je jasno tek na kraju uzbudljive utakmice koju je u produžecima, samo tri sekunde pre nego što se začula sudijska pištaljka, razrešio Jorgos Printezis.

Rezultat 66: 64 raspršio je sve nade Zvezdaša da će se nepobedivi Olimpijakos „saplesti“ i da će srpski tim lagano napraviti korak dalje ka ulasku u Top 8 fazu Evrolige. Radonjićeve momke dodatno „boli“ činjenica da je domaća ekipa od bratskog tima iz Grčke izgubila čak šesti put- koliko su se puta i sastajali poslednjih godina.

Darušafaka koja je srećom po crveno- bele izgubila u Moskvi, nije ih sustigla, ali ih je zato Efes ostavio na osmom mestu na tabeli. To jeste veliki problem za domaći tim koji ima skor od 15 pobeda i 12 poraza, ali šansa da se izvuku iz problema čeka ih u petak na gostovanju u Barseloni. Sledeći susreti zakazani su za 31.mart na domaćem terenu sa Uniksom, i u poslednjem kolu sa Darušafakom.

Ali, šta je ono što baš Olimpijakos čini nepobedivim za Radonjićev tim? Kakvo je to „prokletstvo“ koje našim momcima ne da konačno porazi Grke?

Olimpijakos je došao u Beograd jako motivisan, spreman da celim kvalitetom dođe do pobede. Čvrstom igrom su nas naterali na greške“ rekao je šef crveno- belih sumirajući utiske ovog, za naš tim jednog od najneuspešnijih mečeva, tim pre što je izgubljen u produžecima.

Bilo je tesno, ali ono što Grke izdvaja od mnogih, jakih ekipa, poput CSKA i Fenerbahčea, koje su padale pred našim timom, svakako je jaka odbrana. Pirejci i momci iz Beograda dve su najdefanzivnije ekipe u Evroligi.

Međutim, „zid“ Zvezdaša je nešto slabiji od grčkog „oklopa“. U proseku, Zvezdin koš se zatrese oko 74 poena po meču, dok Olimpijakos dozvoli protivnicima jedan koš manje po utakmici. Pirejci su poznati i po snazi i trčanju, a važe i za najbolje skakače sezone sa 37,5 skokova po utakmici.

Radonjić, s druge strane, snagu ovog tima vidi i u kontinuitetu ključnih igača i trenera. Upravo on je prepoznao i dodatni problem domaćim crveno- belim momcima, a to je motivisanost rivala na koju ih je i upozorio pre ovog duela.

Pirejci su u poslednjem kolu, iako proglašeni za favorite, potpuno neočekivano izgubili od Galatasaraja, pa je zato njihova borbenost ovoga puta bila mnogo veća i bratskoj ekipi nikako nisu smeli da dozvole da im uzme „skalp“ i tako upotpuni svoju kolekciju prikupljenu u poslednje tri sezone. Uz to, ogroman hendikep Zvezdašima bio je i izostanak najvažnijeg igrača Jovića.

Trostruki šampion Evrope i dvanaestostruki prvak Grčke izgleda da je još uvek preveliki zalogaj za Zvezdaše, pa se tako umesto da osetimo slast jedine nedostajuće pobede u „eri“ Dejana Radonjića, moramo zadovoljiti „utešnom nagradom“, a to je obećanje šefa stručnog štaba Crvene Zvezde – pošto „kad tad“ nije bilo sad, poslušaćemo ga pa ćemo za trijumf  sačekati sledeću sezonu.