Reprezentacija Srbije se vraća sa srebrom!

Reprezentacija Srbije se vraća sa srebrom!

Ispraćeni u Istanbul sa timom koje je samo Aleksandar Đorđević zvao najboljim, a mnogi drugi nazivima od B selekcija do prinudnog sastava, košarkaška reprezentacija Srbije se i sa trećeg velikog takmičenja u poslednje četiri godine vraća sa medaljom istog sjaja – srebrnom.


Posle Svetskog prvenstva i Olimpijskih igara, srpski košarkaši su osvojili isto odličje i na šampionatu Starog kontinenta koji se u nedelju uveče završio u Istanbulu. Obećanje je održano, ali je pored medalje srpska košarka dobila mnogo više, dobila je tim u najboljem smislu te reči koji se podrazumeva kada se govori o sportu. Ovaj uspeh je prava potvrda da se najveći broj ograničenja može prevazići snažnim timskim duhom i kolektivnim pristupom igri.

Ni za trenutak ne trena sumnjati da iza svega toga stoji ogroman rad, pre svega selektora Đorđevića, a zatim i svih košarkaša koji su njegove zamisli sprovodili u delo najpre na pripremama, a zatim i na terenu u utakmicama koje su igrali na Eurobasketu. Niko se nije žalio na okolnosti koje su bile nemilosrdne, čak i na samom šampionatu gde je pred veliko finale Srbija ostala sa samo desetoricom potpuno zdravih košarkaša u kojoj je trebalo da se suprotstvai timu koji je dotadašnjem šampionu ubacio više od 100 poena.

Reprezentacija Srbije se vraća sa srebrom!

Mnogo toga je rečeno o silnim izostancima igrača koji su na prethodnim takmičenjima bili nosioci igre, ali je činjenica da je Srbija na kraju i bez njih stigla do finala i imala šansu da pobedi. Ko je i koliko najviše nedostajao u tom okršaju sigurno će se pisati u brojnim analizama košarkaških stručnjaka koje slede, ali će one samo bolje objasniti ono što ionako ne može da se negira.

Sve što je ijedan od osmorice koji su redom otpadali sa spiska iz ovog ili onog razloga, bilo je nadoknađeno trudom i zalaganjem košarkaša koji su činili krajnji spisak i to u tolikoj meri da se tokom celog prvenstva nije primećivalo da iko nedostaje, kao i izvanrednim taktičkim rešenjima koja su stizala sa klupe.

Sve do finala.

Neko će spomenuti da je nedostajalo samo malo sreće, neko će podvući suđenje nedostojno finala jednog velikog takmičenja i sudije kojima je nedostajalo i znanja i osećaja za zbivanja na terenu, neko prizvati magiju Miloša Teodosića ili svestranost Nikole Jokića, ali će sve to ostati u domenu hipoteza, jer čak i sa svim nedostajućim košarkašima ne bi postojala garancija da bi se finalni susret prelomio u korist Orlova, već samo veće šanse da se to dogodi.

Protiv Slovenaca se moglo, ali protiv umora ne. Nadljudski napor koji su ulagali srpski košarkaši tokom prethodne dve nedelje je na kraju uzeo ceh u odlučujućem trenutku, što je protivnik iskoristio i stigao do prvog reprezentativnog odličja u istoriji slovenačke košarke.

Pored srebrne medalje, Srbija je dobila ogroman zalog za budućnost u vidu metoda na koji se u kontinuitetu dolazi do uspeha i zato sa velikim nadama treba očekivati da u jednom od narednjih takmičenja ovi momci zajedno sa Đorđevićem zauzmu zasluženo najviše mesto na pobedničkom postolju.


17.9.2017. Eurobasket: Srbija ili Slovenija, pitanje je sada!


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *