Nova

Stara je prošla, Nova je došla!

Nisu ni sve želje za Novu godinu iste. Osim kod kladioničara. Samo da prođe onaj prvi novogodišnji tiket, pa makar i na 40 dinara, a sve ostalo je manje važno, jer se veruje da će onda mnogo više da ih završi na naplati nego u korpi za otpatke. A ko kaže da sve novogodišnje želje moraju da budu i realne?

A kakva nas sportska 2017. godina očekuje, ko bi to mogao da zna? Ono što ipak znamo, to je kakva je bila godina koja je ostala za nama. Da je mogla da bude bolja, mogla je. Da je bilo uzbuđenja, bilo je i toga, možda i suviše, ako pitate one sa nešto slabijim srcem, ili premalo, ako se za odgovor jave oni koji priznaju samo ekstremne sportove.

Odigrano je Evropsko prvenstvo u fudbalu. Naših nije bilo. Opet. Najbolji je bio Portugal, a mi smo morali da gledamo Ronalda kako plače. Ali takav je današnji sport, nekada su plakali oni koji izgube, a sada plaču oni koji pobeđuju. Pa makar zarađivali i neizgovorive milionske iznose.

Bile su i Olimpijske igre u Brazilu, na kojima su srpski sportisti ostvarili do sada najveći uspeh. Osvojeno je osam medalja, a Divcu se široko smešio brk, mada ni sam nije bio siguran da li su Tomićević i Zorić kajakaši ili kanuisti.

Od vaterpolista se očekivalo zlato, a ono koje je doneo Štefanek, očekivao je samo samo on, ali to je valjda i bilo najvažnije.

Obe naše košarkaške selekcije su pokazale gde se igra najbolja košarka na svetu, a da se to mesto ne zove Amerika. Selektor komšija Aca Petrović je tek u Brazilu izgleda saznao da se u tom sportu igraju četiri, a ne tri četvrtine, a Sale Nacionale mu za obuku nije čak ništa ni naplatio.

Da je bilo malo više sreće (čitaj manje treme, a više koncentracije), možda su i odbojkašice mogle da pozlate svoju medalju, kao i sjajna Tijana Bogdanović. Naravno, sve čestitke i za košarkašice, kajakaše i sjajnu Ivanu Španović.

Najviše sreće u 2016, bar u onom prvom delu, doneo nam je Novak Đoković. Nole je konačno arhivirao i Rolan Garos i u jednom momentu u svom vlasništvu imao sva četiri Gren Slema. Prognoze su bile sjajne i malo ko nije bio uveren da neće pasti i sledeća dva najveća teniska turnira, Vimbldon i US Open i da Đoković na kraju godine neće biti toliko daleko od ostalih da bi ga na ATP listi mogli videti jedino uz pomoć teleskopa.

No, desilo se čudo i to ono koje je od samog Mareja još i više priželjkivao Mats Vilander, iz verovatno samo njemu znanih razloga. Novak je posle Pariza počeo da igra toliko ispod svog nivoa, da se do kraja godine sva razlika istopila, a Marej po prvi put u karijeri godinu završio kao najbolji na svetu.

Možda će  2017 ličiti na svoju prethodnicu, a možda će biti sasvim drugačija. Ali ako onaj prvi novogodišnji tiket prođe, onda možemo da budemo sigurni da će biti bolja.

Srećna Nova 2017!