Zvezda Dejan Radonjić

Zvezdino čudo – Dejan Radonjić

Čudo – tako se rečju može nazvati ono što trenutno Crvena zvezda radi u Evroligi. Čudo je i fantastična odbrana, do sad neviđena u Srbiji.

Čudo je i skor od više od 200 dobijenih utakmica, sedam vezanih pobeda, najmanje primljenih koševa u ovom takmičenju i lista „pregaženih“ na kojoj su se našli i fenomenalni CSKA, Makabi, Fenerbahče, Panatinaitkos… Tvorac svih ovih čuda, a i sam jedno od najvećih čuda srpske košarke jeste Dejan Radonjić!

Sa trinaest godina prvi put je izašao na parket i zaigrao u Budućnosti iz Podgorice, u koju se kasnije vraćao nekoliko puta. Poslednji put tamo je došao kao trener debitant i od 2005.godine uspešno ovaj tim predvodio sedam sezona.

Kada je, 2013. godine došao u klub sa Malog Kalemegdana, mnogi su mislili da je samo pitanje trenutka kada će mu videti leđa. Tvrdilo se tad da Zvezdi treba bolji trener i da Radonjić neće uspeti da se nosi sa problemima u kojima se Zvezda nalazila. Na ogromnu sreću srpske košarke, ovaj Podgoričanin je sve to demantovao  stažom od pet sezona i trenutno je rekorder po broju utakmica na čelu ovog tima. Prestigao je čak i čuvenog Ranka Žeravicu.

Najbolje priznanje svim naporima Dejana Radonjića jeste i to što je crveno-bele košarkaše doveo na prag Top 8 faze Evrolige,a prvi sledeći korak ka tom podvigu jeste i megdan sa Efesom zakazan za 3. februar.

Brisala je Zvezda sve pred sobom – kao jedine bolne tačke ostala su tri do sada nepobeđena kluba – Uniks, Darušafka i Olimpijakos. Na listi je do skoro bio i istanbulski šampion, tim Željka Obradovića. Fenerbahče je tada važio za favorita, ali, kad je novinarka trenera upitala da li je tačno da ovaj tim ne leži Zvezdi – usledio je zabezeknuti Radonjin izraz lica i ono čuveno: „Kakooo??“. I naravno pobeda „crveno- belih“.

Energija sa kojom ovaj čovek vodi svoj tim nezabeležena je na ovim prostorima. Njegova gestikulacija, gotovo ples koji izvodi dok kraj parketa sugeriše svojim igračima kako da igraju, ali i njegove neobične izjave na konferencijama za štampu, skromnost i neposrednost pokrenule su čitav jedan novi trend na društvenim mrežama. Radonjić je postao inspiracija potpuno novog, može se slobodno reći i filozofskog pokreta u sportu- „radonjizma“.

U međuvremenu, priznanja mu stižu sa svih strana. Najglasnije su, naravno, Delije, koje su pred fantastičan meč sa Panatinaikosom „probile zvučni zid“ ovacijama: „Jedan je Radonjić Dejan“. Ne izostaju ni pohvale stručne javnosti, pa ga je tako specijalizovani sajt „Sportando“ na svom Tviter profilu nazvala najboljim trenerom Evrope uz konstataciju „trebalo bi odmah da mu daju nagradu“.

A i zašto i ne bi? Ono što je Radonjić uspeo malo ko od evropskih trenera bi znao ili mogao da izvede. Voditi tim sa ubedljivo najmanjim budžetom u Evroligi na ovakav način i sa ovakvim uspesima svojevrstan je fenomen.

Ekipa koju je on izabrao, od autsajdera je postala ozbiljan konkurent i dostojan rival kontinentalnih šampiona. Trofeji koji su već iza njih, kao što su dve ABA lige, domaća prvenstva i Kup Radivoja Koraća, ovim momcima su dali vetar u leđa i snagu da stanu na crtu najvećim igračima u igri pod obručima.

Sigurno je da „crveno- beli“ ovde neće stati. Apetiti rastu, i sve češće se priča i o našim momcima na Fajnal Foru. Radonjić započeo jednu novu epohu koja će od kluba sa Malog Kalemegdana napraviti neosvojivu trvđavu i ponos nacije.

Njihova odbrana je među najjačim na kontinentu- jaka poput Kalemegdanske tvrđave na kojoj treniraju. Napad im je u poslednje vreme sve jači.  S pravom i bez ikakvog lažnog optimizma, posle svega što je ovaj tim uradio, potpuno je realno očekivati i titulu šampiona Evrope. Kaznena ekspedicija crveno- belih to može.